Јужнобанатски управни округ се простире на северу Републике Србије, у југоисточном делу Аутономне покрајине Војводина. Омеђен је рекама Дунав и Тамиш, на истоку државном границом са Републиком Румунијом, док се на северу Округ граничи са општинама Средњебанатског округа - Сечањ и Зрењанин. Заузима површину од 4 245km2.
Јужнобанатски округ обухвата 94 насеља, са 293.370 становника (попис 2011. године). Највећа насељеност је у општини Панчево (165 становника по km2). Пољопривредне површине обухватају 80,9% територије, док је пошумљеност 5,4%. Административни и индустријски центар округа је град Панчево.
Банат је добио име по титули бан, односно по историјској покрајини названој Тамишки Банат (Темишварски Банат). Традиционални симбол Баната је лав, који се данас налази на грбу Војводине и грбу Румуније.
Географски положај, са надморском висином претежно од 70-100m је веома повољан за пољопривредну производњу.
Стратегијом развоја АП Војводине за период 2014-2020. године дефинисани су стратешки приоритети као и мере за њихово постизање. Сви градови и општине округа, у складу са Стартегијом развоја АП Војводине, донеле су стратегије развоја за јединице локалне самоуправе са разрађеним и прилагођеним мерима за постизање дефинисаних приоритета.
Приоритет 1. Развој људских ресурса
Мере:
1.1. Подстицање новог запошљавања лица која су скоро остала без запослења;
1.2. Повећање запошљивости незапослених лица и посебно угрожених категорија на тржишту рада (особе са инвалидитетом, дугорочно незапослени, Роми, млади, високошколованих, младих, талентованих лица...);
1.3. Унапређење запошљивости радног контигента кроз унапређење стручности модернизацијом система образовања и обуке;
1.4. Образовање сеоског становништва
Приоритет 2. Развој инфраструктуре и услова за пристојан живот и рад
Мере:
2.1. Обезбеђење услова за динамичан раст инвестиционе активности у циљу повећања запослености;
2.2. Побољшање квалитета живота на селу у циљу заустављања трендова депопулације и повећања запослености;
2.3. Унапређење животног стандарда кроз једнак приступ социјалним услугама, обезбеђење пуне друштвене укључености и партиципативности свих грађана;
2.4. Унапређење културних и спортских садржаја у локалним самоуправама у циљу повећања животног стандарда становништва и њихове атрактивности, посебно за младе.
2.4.1. Унапређење спортских садржаја и садржаја за младе у локалним самоуправама у циљу повећања животног стандарда становништва и њихове атрактивности, посебно за младе. Креирање и спровођење спортских и омладинских политика у циљу унапређења јавног здравља и квалитета живота, посебно младих. Јавно здравље, здрави стилови живота и слободно време, посебно младих;
2.5. Успостављање интегралног планирања и коришћења водних ресурса, каналске мреже и подсистема;
2.6. Изградња водоводне инфраструктуре у циљу подизања животног стандарда становништва и заштите животне средине;
2.7. Развој информационо-комуникационих технологија;
2.8. Унапређење и управљање животном средином;
2.9. Унапређење заштите становништва у кризним ситуацијама у циљу подизања квалитета живота грађана и имиџа региона;
2.10. Инфраструктурна обнова и модернизација урбаних центара у циљу развоја полицентричне структуре.
Приоритет 3. Одрживи привредни раст
Мере:
3.1. Стварање подстицајног амбијента за раст и развој предузетништва и малих и средњих предузећа;
3.2. Очување постојећег нивоа запослености;
3.3. Унапређење сарадње и повезивања/кластери;
3.4. Повећање запослености кроз развој и интензивирање руралне економске делатности са фокусом на пољопривредну производњу и агроиндустрију;
3.5. Повећање запослености кроз развој непољопривредних делатности на селу;
3.6. Смањење незапослености кроз развој и промоцију туризма, посебно у руралним подручјима;
3.7. Повећање одрживог енергетског развоја кроз повећање коришћења обновљивих извора енергије.
Приоритет 4. Развој институционалне инфраструктуре
Мере:
4. 1. Развој институционалног оквира у циљу смањења регионалних разлика;
4.2. Афирмација стратешког планирања развоја;
4.3. Ефикасније коришћење постојећих ресурса у циљу равномерног регионалног развоја.
Главни носиоци привредног развоја су пољопривреда и индустрија, са најбитнијим секторима: агро-бизнис, прерада нафте и нафтних деривата и логистика.
Развијена је и фармацеутска, кондиторска, винарска, прехрамбена, текстилна и индустрија пластичне масе. Посебна пажња се поклања развоју туризма, а негују се стари занати као и наивно сликарство. Највећи индустријски центар је Панчево, који је један од најбогатијих градова у Србији.
Јужнобанатски округ обухвата:
1. Град Панчево - градска насеља: Панчево (седиште), Старчево и Качарево,
2. Град Вршац - седиште градско насеље Вршац,
3. Општина Ковин - седиште градско насеље Ковин,
4. Општина Ковачица - седиште градско насеље Ковачица,
5. Општина Алибунар - градска насеља: Алибунар (седиште) и Банатски Карловац,
6. Општина Бела Црква - седиште градско насеље Бела Црква,
7. Општина Пландиште – седиште сеоско насеље Пландиште и
8. Општина Опово - седиште градско насеље Опово.
Ово је етнички и верски једна од најхетерогенијих регија у Европи. Најзаступљенији су Срби, али је значајни присуство и Румуна, Мађара, Словака, Македонаца и Рома, а у нешто мањем броју заступљени су Бугари, Немци, Албанци, Бошњаци, Власи, Горанци и Буњевци. У Јужнобанатском округу традиционално се негују добри међунационални односи и толеранција.
На територији Јужног Баната евидентирано је 121 непокретно културно добро,од тога 89 споменика културе, 2 просторно културно-историјске целине, 27 археолошких налазишта и 1 знаменито место.
Неки од културних споменика ове регије су:
• Манастир Војловица, из1405. године, Панчево,
• Успенска и Преображенска црква из 1811. године, Панчево,
• Народни музеј (налази се у згради Магистрата из 1833. године),
• Градска кућа у Вршцу (Магистрат) из 1860. године,
• Вршачки замак (Вршачка тврђава, Вршачка кула) је тврђава из 15. века ,
• Владичански двор у Вршцу (изграђен између 1750. и 1757. године),
• Остаци средњовековне тврђаве Стари град, Ковин,
• Српска православна црква у Самошу, Ковачица,
• Бунари у Владимировцу, Алибунар,
• Српска православна црква Светих Петра и Павла, Бела Црква,
• Дворац Јагодић, Пландиште,
• Српска православна црква Светог Николе, Опово.
У Јужнобанатском округу налази се 23 заштићена природна добра, од чега 1 заштићено станиште, 1 меморијални природни споменик, 2 предела изузетних одлика, 1 парк природе, 5 природних споменика, 11 споменика природе, 1 специјални резерват природе и 1 строги резерват природе.
Највеће заштићено подручје округа, површине 34.829,32 ha, а које се простире на територији општина Алибунар, Вршац, Бела Црква и Ковин је Специјални резерват природе „Делиблатска пешчара“ (заштићена 2002. године). Позициониран је између Тамиша, Дунава и Белоцркванске котлине, и представља највећу оазу пешчарско-степске и шумске вегетације која је некада доминирала Панонском низијом.
Предео изузетних одлика “Вршачке планине” представља засебну геоморфолошку целину. Налази се у југоисточном делу Баната уз границу са Румунијом. Већи део планинског масива налази се у границама Србије, док је њен мањи део у Румунији. Највиши врх Вршачких планина је Гудурички врх (641 м.н.в.), који је уједно и највиши врх у Војводини. Вршачке планине просторно се налазе у општини Вршац. Заштита је успостављена 2005. године, на површини од 4.371 hа.
У граду Панчеву се налазе:
• Парк природе „Поњавица“
• Природни споменик „Стабло црне тополе у Уљми“
• Споменик природе „Ивановачка ада“
• Споменик природе „Два стабла белог јасена код Долова“
• Споменик природе „Кестен Ћурчина у Панчеву“
• Споменик природе „Стабло црвенолисне букве у Омољици“
• Строги резерват природе „Иваново“
У граду Вршцу се налазе:
• Заштићено станиште „Мали вршачки рит“
• Меморијални природни споменик „Спомен шума у Куштиљу“
• Предео изузетних одлика „Вршачке планине“
• Природни споменик „Берначков хербар“
• Природни споменик „Крупнолисна липа“
• Природни споменик „Дрворед дудова бр. 2 (Загајица-Избиште)
• Природни споменик „Дрворед дудова бр.3 (Избиште-Уљма)
• Споменик природе „Стража“
• Споменик природе „Стари парк у Влајковцу“
• Споменик природе „Градски парк у Вршцу“
У општини Бела Црква се налази
• Предеo изузетних одлика „Караш-Нера“
У општини Пландиште се налазе:
• Споменик природе „Парк дворца Јагодић“
• Споменик природе „Стари парк у Великом Гају“
• Споменик природе „Парк дворца у Хајдучици“
У општини Алибунар се налази:
• Споменик природе „Парк у Алибунару“